Rješenja za napukle titanijumske ploče

Pukotine su često kvar u zavarivanju titanijumske ploče. Pukotine u zavaru od titanijuma su hladne pukotine i uglavnom su uzrokovane vodonikom u zavaru. Izvori vodonika uglavnom uključuju vlagu i ulje u ploči i žici, a vlažnost okoline je glavni uzrok hidrogenacije u zavaru.

U rastopljenom bazenu pod dejstvom visoke temperature tokom zavarivanja postoji velika količina vodonika rastvorenog. Tokom hlađenja i skrućivanja šava, vodonik brzo izlazi zbog brzog smanjenja rastvorljivosti. Ako se zavar prebrzo ohladi, vodonik neće izaći i ostati u zavaru, a zavar će biti prezasićen vodonikom, koji će difundirati što je više moguće, doprinoseći daljem krhkosti područja.

Ako je efekt zareza prisutan na ovoj lokaciji i koncentracija vodika je dovoljno visoka, može doći do pucanja. Naročito tokom zimske gradnje, kada su temperature okoline niske, vodena para prianja na titanijumsku ploču, stvarajući uslove za hidrogenaciju šava. Zbog tankosti titanijumske ploče (1,2 mm), ploča je relativno „pojedena“ i temperatura polako raste. Odgovarajuća brzina hlađenja šava kompozitnog sloja titanijuma je prebrza. Tokom procesa hlađenja, preostali vodonik u zavaru nema vremena da izađe. Prisustvo prezasićenosti u zavaru na kraju dovodi do pojave pukotina.

Stoga, tokom procesa zavarivanja kompozitne ploče od titanijumskog čelika, površina osnovnog metala i žice za zavarivanje moraju se pažljivo očistiti, a temperatura okoline mora se održavati na temperaturi od najmanje 5 stepeni. U zimskoj gradnji, koristite plamen za predgrijavanje površine osnovnog čelika, jedan je za uklanjanje vlage oko vara; drugi je povećanje temperature zavara i smanjenje brzine hlađenja zavara.